Nema sumnje da Samardžić optira za Holbrukovu koncepciju Bosne. Koncepcija Holbruka (tj. američkih demokrata), svodi se na očuvanje postojećih granica sa velikom autonomijom za enitete. Istu koncepciju Holbruk je imao i po pitanju Kosova. Za razliku od Holbrukove politike na Balkanu, američki (neo)konzervativci igraju na kartu etničkog razgraničenja. To znači: odvajanje Kosova od Srbije i postepena dezintegracija Bosne. Za ovakvu politiku, američki neokonzervativci našli su partnera u Đinđiću. Ovaj Samardžićev tekst je samo još jedan u nizu dokaza da je Koštunica eksponent politike američkih demokrata (i to frakcije Klintonovih), dok je Đinđić bio daleko bliži Bušovim neokonzervativcima. (Uostalom, poznato je da su u zapadnim diplomatskim i novinarskim krugovima, Đinđića redovno poredili sa Polom Volfovicem, političarom koji je imao isti razvojni put - od levičara u mladnosti do vatrenog neoliberala u zrelom dobu.)

Vidim da ovde jedan isti komentator, pod raznim naslovima i povodo različitih tekstova, uporno protura jednu te istu i besmislenu tezu o Koštunici kao eksponentu Klintonovih. Ako to nije zloupotreba i "trolovanje", ja onda ne znam šta je. Inače, odličan tekst prof. Samardžića.

E pa ja se slažem sa komentarom "I posle Holbruka - Holbruk"! A posebno se slažem sa drugim delom komentara: svima koji poznaju američku političku scenu sve vreme je jasno da je Zoran Đinđić bio saveznik i pulen, miljenik američkih neokonzervativaca. (Isto tako, teško mi je da poverujem da u Srbiji postoji neko ko ne zna da je Koštunica postao predsednički kandidat DOS-a upravo na inicijativu R. Holbruka. I ako je tako, onda je pravo pitanje - ko ovde troluje...)

@Holbruk

Ja se sa vama donekle slažem. Naime, moramo da shvatimo da je sukob između Koštunice i Đinđića u krajnjoj liniji bio sukob dve koncepcije. Koštuničin legalizam bliži je ideologiji evropskih socijaldemokrata, dok je Đinđićev realizam prvenszveno utemeljen u konceptu "Realpolitik" H. Kisindžera. Nije neobično to što su Đinđićevi naslednici, okupljeni uglavnom oko LDP-a i tzv. Druge Srbije, toliko omiljeni u krugovima američkih "jastrebova", desnog krila Republikanske partije. Nema sumnje da je Druga Srbija ideološki najbliža američkom političkom pokretu "Tea Party". Već i na prvi pogled, na sasvim površnom nivou, sličnosti su neodoljive: nije li retorika Biljane Srbljanović identična retorici Sare Pejlin?